Kako je samo ludilo lepljivo...obmotava se oko tebe kao prijanjanjuci providni celofan, ne primetis na vreme...a naravno, uvek se palis na isto. Veliki muzjak odvaja zenku na nepoznatoj teritoriji, ponosno, beskrupulozno, uvezbano. Sta radimo i zasto radimo, zasto smo tu, sta hocemo...isprica na brzinu dok ga ona prekida, buka ne dozvoljava da se normalno ogovri, usta naslonjena uz uvo, kako govori u njegovo uvo, takozmarci klize kroz njegovo telo peckajuci povrsinu koze. Umesto da je slusa, mirise njen vrat, razmislja da li da joj gurne jezik u uvo, priovuce prste kroz kosu ili da pusto jos malo, da se igra jos malo, njegova je, zna, vratila se i potrazila ga pogledom po prostoriji.Nema vise gde da po0begne ta mala zbunjena srna. Mirise ludilo sa nujene koze, prepoznaje ga, prepoznaje u pokretima ruku, smehu na cudnim mestima, blizini koja kao da ne postoji. 

Ludilo je jako lepljivo, ne poznaje inhibicije, ne poznaje limite, barem, ne onako kako ih on i ostatak sveta poznaje...ludilo je tako privlacno. Prepoznaje i sve zna, i lozi se kao som. Ona govori, a on vidi svoj kurac u tim usnama. Zna da bi je jebao do imbecilnosti, da bi joj sve sto ima gurao u sve sto ima. I tako ga to lozi. On,.naravno ocekuje da je on ashvati ozbiljno, prepuna istina, , velikih reci, moralne cistote, kontradiktornosti i svega ostalog...kaze, puritanka. I zna da se primio najstrasnije. Puritanka se vec sutradan pretvorila u erotomanku i ne, nije mu tesko da se vozi 2 sata u jednom pravcu. Priznaj, vredelo je...i sve to sva te picka, usta, dupe, sise, usio nos...lizanje sisanje, drickanje, mazanje, pisanje...sve to si gledao, kao i uvek, od nekluda, malo sa strane i kao pravi vojaer lozio se na sebe i na sliku i na taj neverovatan osecaj puanja sprega i zapreka koje samo ludilo poseduje. Kako je samo u svemu tome lepa.

Potpuno mu je jasno da je to samo jedna od prica, ali ga to ne zasutavlja da drka 3 puta na vece samo misleci o ludilu. U nekom trenutku, sve lampice koje postoje blinkaju do pregorevanja...otpor sa druge strane, i ludilo se vraca sebi i povredjene sujete, sto njegov cinizam nije oprostio, povlaci u svoj svet "pozitivnog svetla"...kakvo sranje. i zna da je sranje i seda i pise po blogu pokusavajuci da se seti sta misli, oseca i zasto je opet upao u isto sranje... ne, nisam se zaljubio, na zalost, samo sam se jako naduvao pa mi krenulo:-)

Nova godina.Nesto se novo dogodilo bas tog dana. Novi ljudi. Novi osecaj.Novi odnos prema starom . Nova bliska osoba.Novi kompjuter. Novi operativni sistem, presao sam na Linux. Novi zivot, rekao bih iz ove perspektive. Vrtoglavica dok hodam "suncanom stranom ulice"juce po NS-u. Propajao po blogovima, citao novi post Otpustene, digao mi se.Nisam drkao posto nisam imao vremena. Novo.

Uzmi tu testeru i ne seri. Cekaj, stani, samo sam hteo da ti kazem da...Da mi kazes sta? Nesto sto mi vec nisi rekao 20 puta u poslednjih 2 nedelje? Nesto novo, nesto sto neznam, nesto sto si genijalno smislio ( kao i obicno ), pa ja sada treba da dozivim proboj praga svesti i userem se? Uzimaj tu testeru i prestani da kenjas! Zasto vices na mene?Zasto ti je tesko da shvatis i dozvolis da u ovom trenutku zaista nemam volje ni za cime, a narocito ne da se majem sa deblom. Ma da, ponovo ti je tesko, je li? Opet imas problem kojio te "sputava", jel da? I dokle, dok od te "tezine" ne satruli sve oko tebe? Duvaj ga budalo. Uzimaj tu testeru i radi nesto.Mogu da operem sudove? Mozes, naravno, ali kasnije. Kola mi stoje dole vec 5 dan, trebalo bi danas da dodje covek da ih preslepamo. Pa? Jel` to znaci da treba da sedis i da kukas dok ne dodje? Jebote, ali stvarno neznam kako da izadjem na kraj sa svime! Stvarno mi je problem da svarim sve od jednom i da pri tome ostanem normalan.Mozes li to da razumes?Mozes li a razumes da postoji nekoliko vrlo ozbiljnih stvari sa ozbiljnim posledicama kojih treba da se prihvatim u narednom periodu i da mi to nije ni malo jednostavno, da mi je tesko i da jos uvek nisam sasvim siguran sta mi je ciniti po svim potanjima? Nikada neces ni biti sasvim siguran jer to ne postoji, uvek ces da sumnjas i da se pitas da li je to trebalo bas tako, da li si nekoga povredio, da li je neko povredio tebe. Prihvati.Kao sto si i do sada,  radis ono sto osecas da treba, ne onako kako se osecas, nego ono sto ti onaj unutrasnji crv govori.Da, nece svi da budu srecni i to je sasvim OK. Svi nemogu da budu srecni.Nece ni da te vole, neces biti simpatican, bices neprijatelj, sebicni imbecil kome nista osim sebe nije vazno na ovom svetu. OK? Sta je tu novo? Sta tu ima sto se vec nije dogodilo i sto ce da te iznenadi? Nista, tako da ne seri.To si sto jesi.Prihvati sebe i prestani da se trudis da budes nesto sto nisi.

Orah je pao oko 15 casova.

Pa...ukratko...potrebne nove sise za avatar. Moim sve raspolozene donatore i donatorke da se istaknu svojim donacijama i predlozima.

Ove postojece su se istrosile, a posto znamo svi onu staru istocnjacku poslovicu:  "da bez sisa nema zivota", molim vas da pokazete razumevanje i dobru volju. Unapred zahvalan.

Akusticna gitara. Kucam dve umesto tri tacke u naslovu posta.

Do u think u can tell, heaven from hell...?Vec dugo ne umem da vidim razliku, granicu, ono sto sam odlucio da ce da razdvaja sta i koliko sam u stanju da svarim, a da jos uvek znam meru. Prestao sam da vidim crtu koju sebi ne dozvoljavam. Ne zato sto sam veliki, nego zato sto me preko nje nema vise. Sunce koje pustam da prodje bez mog ucesca iako sam ga cekao.Jos par dana i sve ce da bude u redu. Nece. Vise nista nece da bude u redu, barem ne u ovakvom redu. Lezem sa ocnjacima koje vidim kada zatvorim oci.Pocinjem da odlepljujem slojeve realnosti koji onda, svaki za sebe, gube na smislu. Ne umem da zivim prazninu, znojave dlanove, bol u ledjima i stomaku, ejakulaciju bez svrsavanja, beskrajno rastavljanje i rascinjavanje.Ne, vise ne vidim razliku. Bezlicna, siva masa pojede svaku boju koja pokusa da se pojavi.

"...we`re just two lost souls swimming in the fish pool, year after year, running over the same old ground, have we found the same old fear, wish u were here..." Ti vec odavno nisi tu. Nemam koga da cekam. Nemogu vise. 

Polomio si sekiru. Ne onu drvenu drsku, nego onaj veliki, masivni metalni komad koji te je preteci gledao svaki put. Jos uvek ti nista nije bilo sumnjivo. Onda je motorna testera pocela da smrdi na izgorelu plastiku. "Svi elektricni uredjaji rade na beli dim. Kada beli dim izadje, uredjaj vise ne radi" Prva misao koja ti je pala na pamet bilo je to objasnjenje jednog inzenjera elektrotehnike na jedno od milion glupih pitanja koje si, radoznali babunu, postavljao.

Onda si vec poceo sebi da se obracas u trecem licu. Postao si sebi "on". Toga dana si beskrajno smarao fin svet sms-ovima, a sve pod izgovorom "kako danas ne umes da budes sam"...daj, keve ti...

Onda si se setio necega sto si video na zidu tudje kuce, uramljeno u jedan od onih "kucni red" ramova, sa poucnim sentencama o pozitivnom misljenju. OK. Naravno da je vecina toga tacna, nebo jeste plavo, trava jeste zelena, voda jeste mokra, a ti nisi maleni izvidjac. Nisi ni Bruce Willis, koliko god se trudio. Slaba je sansa da ces postatzi i kada porastes.

...setih se, a, hoces li da porastes uopste?

Mislio si da je sve gotovo dok si kucao tu famoznu poruku u momentu potpune ocajne-depresije. Onda je stigla dobra vest, zapravo odlicna, zapravo ona koju cekas vec 3 meseca i koja treba da te razresi, oslobodi, ukine brigu i otovori puteve.

Zasto se onda sebi i dalje obracas u trecem licu? Da li si postao "On"?

Majebemisevisedaslusamsvaobjasnjenjarazlogeikomentare.

Naravnodauvekpostojidobarrazlog.

U dahu.Medjutim, mislim da me vise stvarno boli kurac . Izmedju ostalog i zato sto sam se malo uradio, malo sedativa, pa malo vutre. Malo vise maltretiranja i ekstenzivnog vremenskog perioda.

Trudim se da ne mislim, po nekada mi i uspe.

 Po nekada me nesto obraduje. Onda se smejem. To je dobar osecaj. Nisam depresivan, samo se pravim  vazan.

Proslog vikenda je M. odbila da ucestvuje u ZZM trojci za koju je izjavila da joj se dopada i da je devojka draga i simpaticna. Sudeci od koga dolazi, to je ne mali kompliment. Uradila je to prilicno grubo i nevesto. Naknadna ljubomora. "Organizuj se sam" rekla je, a ja sam rekao OK i organizovao se.

Na zalost, prica nema poentu. Krenule su me gadarije i detaljni opisi ali su me, valjda srecom, jos brze prosle. Prazno je kada si stalno ljut i kada ne uspevas da progovoris. Pricas, ali ne govoris. Slusaju te, ali te ne cuju. Ovako barem procitam sebe, pa se evo, cak i trudim da budem fin. Prolaze me gadarije brzo.:-) Nisam sasvim siguran sta ce se desavati narednih dana, ali da hoce, hoce, to je jedino sto izvesno znam. Kako rece Nicolas Cage u nekom filmu koji sam gledao juce: " ...it may be a week, or a month...I don`t know..."

Nervira me praznina. Jako. Pojede me i osecam se glupo i ...prazno. "To lice koje gledam, nije moje..." kako rece Gox onomad.

"Sve sto me ne unistava cini me jacim"...da je samo mali sluzbenik domislio, shvatio bi da sve sto te ne unistava, vremenom, od tebe pravi potrosenu gradjevinu kojoj se ljusti boja, otpada malter lagano i vitopere se prozori...konzistencija, paznja i ljubav koju si uneo dok je pravljena, lagano vetre kroz sve vece rupe, suse se i pucaju kao zemlja Vetra i Sunca...

Iznenadi me i pojavi se. Nonsalanto, kao da je to sasvim uobicajena stvar. Poljubis me, zagrlis i nasmejes se. Onda ja skuvam kafu.Sednemo, muzika sa radija iz proslog veka.

Onda me lazi, lazi me da ce sve da bude u redu. Lazi me da nisam glup i nesposoban, lazi me da su objektivne okolnosti bile i jesu protiv mene, budi na mojoj strani i mrzi porklete picke koje tako lagano i zdusno lazu. Ne, nisi ti glup sto verujes kada ti politicar nesto obeca. Nisi ti glup kada ne umes da mislis samo na sebe. Nisi ti glup kada verujes ljudima. Nisi ti glup zbog toga, ti si glup jer si se takav rodio.Sta gpod da radis, glup si, sasvim je svejedno. Onda me ceskaj po glavi, lagano, noktima i ne samo na jednom mestu, znas da me to nervira. Posle cemo da se tucamo. Polako i nezno, bez zurbe i bez napetosti, kao pravi prijatelji, podelicemo sokove, energiju, ljubav. Onda cemo da spavamo. Kada svane sledeceg dana valjda cu imati snage da ustanem pre tebe iz kreveta i skuvam ti kafu.

Film koji sam prekinuo se desava u Kentakiju. Gledao sam ga ranije vec, sve sam filmove gledao. Cvrsta uporisna tacka, jedno lice koje je sada tamo i koje mi jeste uporisna tacka  30 godina, skoro. Od toga se gotovo punih 20 nismo videli. Sigurno lice kome pobegnem kao kada pobegnem na Dunav. Tu, stabilno, stalno, protkano tugom, patinom, uspomenama, ceznjom, strahom...svime onime sto jedan nepostojeci odnos cini realnim. Maja gura svoju uzanu crnu njusku u moje krilo dok kucam, zivotinjska farma je gladna. Sacekace jos malo. Ne plasim se cesto kao sto se plasim danas, veceras. Geometar premerava...bes i nemoc. Nemogucnost da se vise suocavam. Nedostatak energije i volje. Imam par detlica i par gugutki ispred kuce u dvoristu. Slavuj cesto svraca. Pokusavaju da me prevare uz osmeh i kao sve je to u redu, mi smo prijatelji. Kao oduzet, klimam glavom i nudim kafom. Geometri premeravaju. Kosci zito ne kose, jer ga ovde nema, a ja sam kosilicu sjebao, kao i predhodnu...niko ne kosi. Gde se sakrijes od sebe?

Iznenadi me i pojavi se kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Pomozi mi da sve strpam u jedan mali tekst. Americana na filmu, izuzetno mi prija veceras, sada mi je zao sto nemam snimljeno da slusam.  Karlovci su ambivalentni prema meni, kao i ja prema njima.Cimam pentu iz gepeka po mraki i razmislajm da li je ovo moja kuca, moj "dom"...ne osecam, barem ne veceras, barem ne sada.

Pojavi se negde, nekako. Iznenadi me.

Kazes da te nocas iz snova nisu oterali krokodili nego slike nekih davnih dana kojih se jos uvek secas? Malog ostrva bez imena negde oko Raba, prepunog gustera i zmija, sa samo jednom smokvom u sredini...kao nacrtano. Stopiranje glisera preko velike uvale na Ciovu. Jedine erekcije na nudistickoj plazi koju si ikada imao na stenama kod Medene. Pesacenja na drugu stranu zaliva u Starom Gradu. Sakrivene terase na kojoj se igra beskrajni preferans u Zatonu Malom. Murine od koje si pobegao na Kritu. Barakuda iza stene u Matali. Ogromne, bele meduze sa plavim porubom kao na haljini na Zanjicama. Beskrajnog mora trave sa pozadinom dubokog plavog koje vidis kada se spustis sasvim na dno i drzis se dole.Tisine. Slike, slike...dosadna, mala temperatura koja razlama svaki delic tela. Povremeno me boli koza, a kao nije mi nista. Prevukao sam danas 7 dzakova. Znaci, diklofen. Znaci da sam mator i da definitivno pocinjem da se raspadam. Znaci da padnes, pa ustanes, pa padnes, pa ustanes i tako dokle god mozes da ustajes.

Ponekada se zaista plasim ovoga sto je danas. Secam se samo jedan put...u tadasnjoj 43-tki, koja je isla od Koteza na Senjak, pa negde dok se vec pela na topcidersko brdo...da sam pozeleo da sutra ne svane, glavom naslonjenom na prozor autobusa. Nisam mogao da prihvatim da ce ponovo da svane, da treba da prezivim jos jedan dan. Slike...slike...nema poente, nema zakljucka, nema ideje koja se provlaci kroz zbrku misli. Osecam se kao umorni, matori robijas kome bi tesko palo da ga puste.

Nema vise tisine. 37,2C